O nama

Udruženje gradana "Inženjeri zaštite životne sredine" osnovano je 2005. godine od strane inženjera, pravnika, studenata, mladih i malo starijih ljubitelja životne sredine.

Organizovani i udruženi oko zajednicke vizije bolje i zdravije buducnosti u kojoj ce se  životna sredina poštovati i ceniti, a ne eksploatisati i uništavati, clanovi udruženja svojim aktivnim radom doprinose razvoju ekološke svesti, ocuvanju i unapredenju životne sredine.

Programske oblasti delovanja:
Zaštita voda
Energetska efikasnost
Zdravi stilovi života
Zaštita prirode i biodiverziteta
Upravljanje otpadom i reciklaža

Programske aktivnosti kojima se bavimo sprovode se kroz razlicite projekte podržane od strane medunaronih donatora i domacih institucija u cilju postizanja održivog razvoja i zaštite životne sredine. Veliki broj partnera u Srbiji i inostrantsvu ucestvuje sa nama u realizaciji projekata i pruža nam podršku u njihovoj implementaciji.

Najznačajniji projekti koje smo do sada realizovali:

- Medunarodni projekti posveceni ocuvanju biodiverziteta i prirode: "Who will remember me?" - 2007, "Youth for sustainable development" - 2008, "Youth for Endangered species" - 2009, "Who will remember me?3" 2010, - clanovi smo mreže NATURA 2000 - Resursni Centar Srbije 

- Medunarodni projekti posveceni uspostavljanju dugorocne i efikasne saradnje u Evropi radi postizanja održivog razvoja “Partnership building activity “Sustainable development and Youth in Action Programme” – 2008, “Partnership building activity “Youth as main power of sustainable development in Europe” – 2009
 
- Nacionalni i pokrajinski projekti posveceni energetskoj efikasnosti i alternativnim izvorima energije: "Energetski efikasno društvo, cilj kome težimo" - 2007/2008, "Zajedno ka energetskoj efikasnosti" - 2009, "Zajedno ka energetskoj efikasnosti i održivom razvoju" - 2009
 
- Pokrajinski projekti posveceni zaštiti i ocuvanju vodnih resursa: "Rastao sam pored Dunava..." - 2007, "Misli globalno, meri i edukuj lokalno - Mobilna laboratorija" – 2008 - u sklopu projekta oformljena je mobilna laboratorija za uzorkovanje provršinskih voda, “Nek se zna širom sveta, šta našoj planeti smeta” – 2009/2010

- Projekat Meduopštinske radne grupe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj u južnobackom okrugu, koji se sprovodi u saradnji sa Južnobackim upravnim okrugom, predstavnicima 10 lokalnih samouprava sa teritorije okruga, JVP "Vode Vojvodine", Nemackom organizaciojom za tehnicku saradnju GTZ i Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Aktivnosti na projektu zapocete su 2008 godine i planirano je da traju do 2012. godine.

- Gradski projekat "Štrand trenutak za zdrav eko-kutak" - 2009, posvecen zdravim stilovima života i zaštiti životne sredine, organizovan zahvaljujuci partnerstvu sa JKP "Gradsko Zelenilo" i uz finansijsku podršku Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada

- Pokrajinski projekti posveceni omladinskoj politici u AP Vojvodini "Mladi za mlade" - 2008, "Mladi to mogu" - 2009, "Podrška prilikom izrade Akcionog plana politike za mlade u AP Vojvodini 2010-2014" – 2010

- Strucne posete studenata inženjerstva zaštite životne sredine i ekologije institucijama i kompanijama koje se bave zaštitom životne sredine u Sloveniji (2007.) i Madarskoj (2004, 2005, 2007, 2008)

- Učešce na Ministarskoj konferenciji "Životna sredina za Evropu" 2007 - kao clanovi delegacije Srbije, organizatori prateceg dogadaja i stalnog štanda u toku konferencije.

Inženjeri zaštite životne sredine su i akretitovana "hosting, sending and coordinating" organizacija u okviru "Youth in Action" programa Evropske Komisije - "Sustainable future" - 2009-Sl-25
 
Ciljne grupe:

Primarne ciljne grupe kojima su namenjeni projekti koje sprovodimo su: mladi od 14-30 godina i donosioci odluka na svim nivoima.
 
Sekundarne ciljne grupe: privrednici, zaposleni u javnim preduzecima, mediji, šira javnost

 

ÄŒlanstvo:
U skladu sa novim zakonom o udruženjima trenutno je u toku prilagodavanje statuta i priprema nove procedure prijema u članstvo, kao i poces definisanja obaveza i prava članova.
 
Očekujemo da će svi dokumenti i novi prijem članova početi od sredine 2010. godine

Indentifikacioni obrazac


Rešenje o registraciji


Pismo indijanskog poglavice Seattle-a iz 1854. godine


Predsednik Sjedinjenih Americkih Država Abraham Linkoln (1809-1865) ponudio je 1854. godine da država kupi veliki deo indijanske zemlje, a indijanskom narodu je obećan rezervat. Na tu ponudu je dobio odgovor od poglavice plemena Seattle. Ovo pismo se ubraja medu najlepše i najdublje misli koje su ikada izrecene o našoj životnoj sredini i odnosu čoveka prema prirodi.
 
Kako možete kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje?

Ta ideja nam je strana.

Ako mi ne posedujemo svežinu zraka i bistrinu vode, kako vi to možete kupiti?

Svaki deo te zemlje svet je za moj narod. Svaka sjajna borova iglica, svaka pešcana obala, svaka magla u tamnoj šumi, svaki kukac, sveti su u pamcenju i iskustvu moga naroda. Sokovi koji kolaju kroz drvece nose secanje na crvenoga covjeka.

Mrtvi beli ljudi zaboravljaju zemlju svoga rodenja kada odu u šetnju medu zvezdama. Naši mrtvi nikada ne zaboravljaju ovu lepu zemlju, jer je ona majka crvenog covjeka. Mi smo deo zemlje i ona je deo nas.

Mirisavo cvece naše su sestre, jelen, konj, veliki orao, svi oni su naša braca. Stenoviti vrhunci, socni pašnjaci, toplina tela ponija i covek - svi pripadaju istoj porodici. Tako, kad Veliki poglavica iz Washingtona šalje glas da želi kupiti našu zemlju, traži previše od nas.

Veliki poglavica šalje glas da ce nam sacuvati mesto tako da cemo mi sami moci živeti udobno. On ce nam biti otac i mi cemo biti njegova deca. Mi cemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ali to nece biti tako lako. Jer ta zemlja je sveta za nas. Ta sjajna voda što tece brzacima i rekama nije samo voda, vec i krv naših predaka.

Ako vam prodamo zemlju morate se setiti da je to sveto i morate uciti vašu decu da je to sveto i da svaki odraz u bistroj vodi jezera prica dogadaje i secanja moga naroda. Žubor vode glas je oca moga oca. Reke su naša braca, one nam utoljuju žed. Reke nose naše kanue i hrane našu decu.

Ako vam prodamo našu zemlju morate se setiti i uciti našu decu da su reke naša braca, i vaša, i morate od sada dati rekama dobrotu kakvu biste pružili svakome bratu. Mi znamo da beli covek ne razume naš život. Jedan deo zemlje njemu je isti kao i drugi, jer on je stranac koji dode nocu i uzima od zemlje sve što želi. Zemlja nije njegov brat nego njegov neprijatelj i kada je pokori on krece dalje.

On za sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. On otima zemlju od svoje dece i ne brine se. Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu decu rada zaboravljeni su. Odnosi se prema majci-zemlji i prema bratu-nebu kao prema stvarima što se mogu kupiti, opljackati, prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegov apetit prožderat ce zemlju i ostaviti samo pustoš.

Ne znam. Naš nacin je drugaciji nego vaš. Izgled vaših gradova boli oci crvenog covjeka. A možda je to, jer crveni covek je divlji i ne razume. Nema mirnog mesta u gradovima belog coveka. Nema mesta da se cuje otvaranje listova u prolece ili drhtaj krilaca kukaca. A možda je to, jer sam divlji i ne razumem. Buka jedino deluje kao uvreda za uši. I šta je to život, ako covek ne može cuti usamljeni krik kozoroga ili nocnu prepirku žaba u bari?

Ja sam crveni covek i ne razumijem. Indijanac više voli blagi zvuk vetra kad se poigrava licem mocvare kao i sam miris vetra ocišcen podnevnom kišom ili namirisan borovinom. Zrak je skupocen za crvenog coveka, jer sve živo deli jednaki dah - životinja, drvo, covek. Beli covek ne izgleda kao da opaža zrak koji diše. Kao covek koji umire mnogo dana, on je otupeo na smrad.

Ali ako vam prodamo našu zemlju morate se setiti da je zrak skupocen za nas, da zrak deli svoj duh sa svim životom koji podržava. Vetar što je mojem dedi dao prvi dah takode ce prihvatiti i njegov poslednji uzdah. I ako vam prodamo našu zemlju morate je cuvati kao svetinju, kao mesto gdje ce i beli covek moci doci da okusi vetar što je zasladen mirisom poljskog cveca.

Tako cemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ako odlucimo da prihvatimo, postavit cu jedan uslov: beli covek mora se odnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj braci. Ja sam divljak i ne razumem neki drugi nacin. Video sam hiljade raspadajucih bizona u preriji što ih je ostavio beli covek ustrelivši ih iz prolazeceg voza. Ja sam divljak i ne razumijem kako dimeci železni konj može biti važniji nego bizon koga mi ubijamo samo da ostanemo živi.

Što je covek bez životinja? Ako sve životinje odu, covek ce umreti od velike usamljenosti duha. Što god se dogodi životinjama ubrzo ce se dogoditi i coveku. Sve stvari su povezane. Morate nauciti svoju decu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih dedova. Tako da bi oni poštovali zemlju, recite vašoj deci da je zemlja s nama u srodstvu.

Ucite vašu decu kao što mi ucimo našu, da je zemlja naša majka. Što god snade nju snaci ce i sinove zemlje.

Ako covek pljuje na tlo pljuje na sebe samoga. To mi znamo: zemlja ne pripada coveku; covek pripada zemlji. To mi znamo.

Sve stvari povezane su kao krv koja ujedinjuje porodicu. Sve stvari su povezane. Što god snade zemlju snaci ce i sinove zemlje. Covek ne tka tkivo života; on je samo struk u tome. Što god cini tkanju cini i sebi samome. Cak i beli covek, ciji Bog govori i šeta s njime kao prijatelj s prijateljem, ne može biti izuzet od zajednicke sudbine.

Mi možemo biti braca posle svega. Videt cemo. Jednu stvar znamo, koju ce beli covjek jednog dana otkriti - naš Bog je isti Bog. Vi sada možete misliti da ga vi imate kao što želite imati našu zemlju; ali to ne možete. On je Bog coveka i njegova samilost jednaka je za crvenoga coveka kao i za beloga. Ta zemlja je draga Njemu i škoditi zemlji jest prezirati njezinog Stvoritelja. Beli takoder trebaju prolaz; možda brže nego sva druga plemena. Zaprljajte vaš krevet i jedne noci ugušit cete se u vlastitom smecu. Ali u vašoj propasti svetleti cete sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je donio na tu zemlju i za neku posebnu svrhu dao vam vlast nad njome kao i nad crvenim covekom.

Sudbina je misterija za nas jer mi ne znamo kad ce svi bizoni biti poklani i divlji konji pripitomljeni, tajni delovi šume teški zbog mirisa mnogih ljudi i pogled na zrele brežuljke zamrljan brbljajucom žicom.

Gdje je gušter? Otišao je.

Gdje je orao? Otišao je.
 
To je kraj življenja i pocetak borbe za preživljavanje.
 

 
Indijanski poglavica SEATTLE (1790. – 7.6.1866.)

Poglavica Seattle (ili Seath'tl) roden je oko 1790. godine i bio je poglavica indijanskih plemena, koja su živela na pacifickoj obali, kada su sredinom XIX veka, male grupe belaca pocele dolaziti u ta podrucja. Poglavica Seattle, tada vec mudar i iskusan ratnik, docekao ih je sa dobrodošlicom i živeo sa njima u prijateljskim odnosima. Kada je 1853. godine nekoliko belih doseljenika odlucilo da se nastani na samoj obali, uz zaliv Elliott, dali su tom malom gradicu ime Seattle, u cast prijateljskom starom poglavici. Belci su cak odlucili da placaju odredenu nadoknadu velikom poglavici, u znak zahvalnosti što im je dopustio da njegovim imenom nazovu gradic.

Umesto da se bori protiv belaca, pokušao je da nauci njihov nacin života. On njih je naucio osnove katolicizma i postao pravedan vernik. Kada je 1866. godine poglavica Seattle umro, u otprilike 77. godini života, nije mogao znati da ce, tada beznacajan, gradic koji nosi njegovo ime postati jedan od najvecih i najznacajnijih gradova na zapadnoj obali Amerike.
 
Indijanski poglavica Seattle ušao je u istoriju svojim pismom – porukom koju je uputio 1854. godine americkom predsedniku, kada je ovaj izrazio želju da kupi velika podrucja indijanske zemlje na severozapadnom delu Amerike (danas država Washington) i tada obecao rezervat indijanskom narodu. To pismo „Belom coveku“ i nakon više od 150 godina ocarava dirljivom lepotom izraza, dubokim osecajem za prirodu i covekovu okolinu. Stoga, neumanjenom snagom i danas opominje savremenog coveka svojom svevremenom porukom. Indijanskom poglavici Seattle posvecen je Svetski dan zaštite životne sredine – 5. jun.